beerstore.rs

News

By in Blog 1

WITBIER

Remek delo belgijskih umetnika pivarstva stvoreno za letnje dane. Pored tankog, paperjastog tela i kiselkaste, citrusne završnice, ono nudi dovoljno slojevitu paletu mirisa i ukusa u odnosu na složena i jača zimska piva. Bogatstvo ukusa i teksture ovog piva krije se iza pšenice i autentičnog pivskog kvasca, a osvežavaju ga note svežeg začinskoog bilja i citrusa narandže i limuna. Ako  pridodate tome dodir očaravajuće belgijske individualnosti, i liniju bogate istorije, witbier predstavlja pravu poslasticu u borbi sa vrelim danima.

TRADICIJA, PAD I VASKRSNUĆE

Witbier (belo pivo, na flamanskom) jedan je od onih stilova koji je skoro bio na ivici izumiranja, ali srećom po ljubitelje piva, doživeo je preporod. Nazvan bière blanche na francuskom (što opet znači belo pivo), stil je piva koji se razvijao kao regionalni specijalitet istočno od Brisela, uključujući grad Leven i selo Hugarden (ovo sigurno zvuči poznato), na poljoprivrednim zemljištima  regije Brabant.

Blagosloveni bogatim zemljištem i živahnom poljoprivredom, seljaci Brabanta su negovali polja ječma, pšenice i ovsa, čiji su plodovi tradicionalno korišćeni za pravljenje witbier piva. Zanimljivo je da se praksa dodavanja začina u kotlu za kuvanje piva sačuvala dugo nakon što je hmelj postao osnovna sirovina za aromu u pivu. Ovo nije iznenađujuće, jer su neka od Molučkih ostrva (Indonezija) bila kolonizovana krajem 16. i početkom 17. veka, kada je Belgija bila sastavni deo Holandije. Time su začini sa novih prostora potisnuli lokalne biljke koje su se koristile za aromu i ukus u pivu.

Witbier je bio dominantni stil u regijama istočno od Brisela  tokom 18. veka, ali je velik uspon svetlog lager piva iz 19. veka ugasio mnoge lokalne pivske stilove. Moderan svet nudio je novine na tržištu, a postajala je i velika potražnja za novim trendovima što je uslovilo pad malih, lokalnih proizvođača.

U Hugardenu, kolevci witbiera, do 1960. godine više se nije proizvodio ovaj stil. Ali, danas ne bismo imali prilike da uživamo u ovom svetlom pivskom čudu da nije bilo čuvenog  belgijskog pivara i jednog od pionira zanatskog pivarstva, Pjera Selisa (Pierre Celis).

Pjer Selis je odrastao i radio kao mlekar u okolini Hugardena. U žalu za gubitkom svog omiljenog piva, odlučio se da okuša sreću i sam napravi witbier. Kupio je korišćenu opremu za kuvanje, opremio malu pivaru i 1966. godine počeo proizvodnju. Nazvao je pivaru De Kluis (kloster), poštujući korene manastirskog piva.

Kloster

Kloster

Uspeh i velika popularnost Selisovog witbier-a podstakla je i druge, pa se tokom 80-ih godina ovaj stil piva proizvodi širom Belgije. Selis je doneo svoju ekspertizu u Ostin (Teksas) i osnovao je pivaru Celis 1992. godine i zadržao pristup korišćenja lokalnih sastojaka koliko god je to bilo moguće.  Njegov uticaj i danas se može primetiti širom Amerike i Kanade.

ŠTA JE KONKRETNO WITBIER?

Šta definiše witbier? Ovo su svetla piva, koja nose naziva bela piva, ne zbog pšenice već zbog prisutnosti svetle boje koju prekriva bleda mlečna zamagljenost.  Postoje dva uslova ovog stila: prvo, mora da sadrži do 50 odsto pšenice. Ponekad se dodaje mala količina sirovog ovsa. Efekat sirove pšenice i ovsa na nepcu je svilenkasto-glatki osećaj u ustima, osvežavajuća blaga kiselost i sladunjav medeni  kontrast.

Drugo pravilo, jednako bitno, jeste korišćenje začina. Najdominantniji je korijander, sveže samleven i dodat kasno tokom kuvanja kako bi se zadržala njegova aroma.  Još jedan bitan dodatak jeste kora kurasao narandže (gorka kora), koja dodaje orijentalni sloj kompleksnosti pivu, karakteristične biljne note poput kamilice, a dopunjuje parfemsku, slatku notu korijandera.

Postoji naravno sloboda da se dodaju i drugi začini, u nekim manjim količinama kako bi se dopunila paleta ili istakla određena karakteristika piva. Dosta majstora pivarstva u tajnosti čuva svoje izbore, ali kamilica, anis, zrno bibera, kora đumbira ili bilo šta slično može se koristiti za pripremu ovog piva.

Iako se witbier može naći tokom cele godine na policama i točilicama, njegova lepota, kompleksnost i svežina najbolje se ogledaju tokom leta. Brak pšenice i mešavine začina, dolazi nam kao vesnik pivskog proleća, šarenog, veselog i vedrog.

 

Autor:  Aleksandar Biševac

 

Post navigation

One comment on “WITBIER

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *