beerstore.rs

Blog

By in Blog 0

Vodič kroz stilove belgijskog piva 2. deo

Farmhouse ale – Seoski ejl

Ako se pomerimo dalje od manastira, naše putovanje nas vodi pravo na prelepe seoske oblasti Severne Francuske i Severne Belgije. Ova mesta su kolevka poznatih „seoskih ejlova“, sezonskih piva „saisona“ i piva koja odležavaju „bière de garde“. Kao što imena impliciraju, piva su nastala u paorskom duhu – pravljena i konzumirana sezonski.

Saison i Bière de garde

Saison stil piva (što znači sezona na francuskom) je nastao iz potrebe. U zimskim mesecima  je teško za seljake, nema uzgoja i nekog većeg priliva novca. I šta tada da se radi? Ako ima ostatak od žitarica od prošle žetve, pravi se pivo za sezonske radnike koji će doći u toplijim mesecima. Višak žitarica je iskorišćen, radnici ostaju rehidrirani i srećni, a posle kuvanja piva, tropom se nahrani stoka. Pun pogodak.

Bière de garde je imalo sličnu svrhu. Naziv piva u prevodu znači „pivo za čuvanje“. Ovo su piva pravljena sa namerom da odstoje i da budu spremna za tople mesece, kada je kuvanje piva tehnički teško izvesti, seljački život pun obaveza u toku dana, a svi podjednako žedni.

Iako saison i biere de garde imaju sličnu istoriju, postoje razlike u stilu.

Saison su svetla, veoma karbonizovana i suva piva, za koje su karakteristične citrusne arome, i blagi biberni karakter koji vodi poreklo od kvasca, kao i jedan nivo cvetnih i zemljanih hmeljnih nota koje su se tada retko viđale u Belgiji. Ali Saison piva nisu ograničena samo na Belgiju, već su ovaj stil prihvatile pivare širom sveta, a samim tim se prilagodilo, što je uticalo na karakteristike samog piva. Što se tiče saison piva, trenutno je ponuda u Srbiji tanka, ali u tom stilu imamo domaći izvedbu saison-a kao što je Crusty, kolaboracija Dogme i Crow pivare.

Bière de garde je malo prefinjeniji stil piva. Definitivno mu nedostaje fleksibilnost saison-a, ali se to nadoknađuje izraženijom sladnom osnovom. Može se okarakterisati kao izuzetno bogati pivo, ali intenzivno, vrlo čisto, ali sa jakim uticajem kvasca, snažno, ali opet i nežno.

 

Pivo se može naći kao svetlo (blonde), ćilibarno (ambrée) i tamno (brune), svako sa drugačijim sladnim karakterom. Blonde varijanta teži da bude medna, brašnasta, blago karamel, za ambrée je karakteristična karamel nota, dok brune tip piva odlikuje karamela sa podrškom tost ukusa, i jača sladna osnovna. U svim verzijama, arome koje potiču od kvasca su manje izražena u odnosu na saison tip piva, bière de garde se fermentiše na nižim temperaturama nego većina ejlova, što ograničava voćne i začinske arome koje su odlike fermentacije na višim temperaturama.

 

 

Ostala belgijska piva
Belgijska jaka svetla piva i belgijski blonde

Belgijski svetli jaki ejl (poznat kao i belgijski jaki zlatni ejl) je novija inovacija, a zahvalu za to dobijaju belgijski pivari iz Duvel Moortgat pivare. Pivo koje sve to započelo poznato je jednostavno pod nazivom „Duvel“ („djavo“ na flamanskom). Rezak, jak i vrlo karbonizovan, Duvel i njegovi imitatori nisu daleko od stila tripel piva, ali teže da budu suvija, svetlija u boji i gorča. Zanimljivo je da u okviru ovog stila, piva širom sveta dobijaju imena koja se povezuju sa demonima ili podzemljem, kao što su Russian River’s Damnation, The Lost Abbey’s Inferno, Het Anker’s Lucifer, i ostali drugi. Siguran sam da ćete uživati u Pauwel Kwak pivu, i njegovom originalnom načinu služenja, kao i La Chouffe, naravno Duvel i  pivo male porodične pivare Delirium Tremens.

 

Blegijska blonde (ili blond) piva su za trunku slabija od belgijskog jakog svetlog piva ili tripela, sa procentom alkohola od 6 do 8. Malo slađa u odnosu na pomenuta, teže da budu manje gorka sa jačim voćnim profilom.  Korišćene šećera je karakteristika i ovog stila, tako da su prilično lakog tela s obzirom na jačinu alkohola koju poseduju. Preporučujem Gauloise blond. i Duvel.

Belgijski svetli ejl

S obzirom na ime, prilično je čudno što belgijski svetli ejl nema puno zajedničkog sa belgijskim jakim svetlim ejl pivima. Zapravo, prilično je srodno engleskom svetlom ejl pivu – ćilibarno do bakarno u boji, sa sladnom aromom koja daje tost ukus i umerenom jačinom (4.5% do 6%). Očekivana je voćna i biberna aroma, sa blagim zemljanim osećajem hmelja koji može da se probije u zaršnici. Dobar deo kritičara tvrdi da upravo ovde pripada čuveni Orval. Slobodno probajte i Chimay Dorée, i uživajte u iznenađujuće  laganim i pitkim belgijskim pivima!

Witbier

Pivo poznato još kao i „bière blanche“ ima korene koji nas vode nazad do srednjeg veka, ali je zainteresovanje za stil opalo sredinom 20. veka. Do 1950. niko nije komercijalno pravio witbier, i mislilo se da je stil iščezao. A onda se pojavio čovek sa imenom Pierre Celis, i samoinicijativno oživeo stil u svojoj pivari u mestu „Hoegaarden“, u Belgiji.

Pravljeno sa nesladovanom pšenicom, korijanderom i korom narandže predstavlja izuzetno osvežavajuće i blago kiselo pivo, laganog tela, umereno alkoholno i vrlo izbalansirane arome citrusa i začina koje su posledica kvasca koji se koristi za fermentaciju. Pored napomenute legende Hoegaarden koje već pretpostavljam da ste imali priliku da probate, skrenućemo Vam pažnju na nežan i aromatičan Blanche De Namur!

Kisela ejl piva (Sour Ales)

 

Lambic and Gueuze

Iako je Wit našao svoje mesto u širem auditorijumu, Lambic je ostao raritet, želja pivskih gikova da se sklone sa mejnstrima. Iako Lambic piva proizvode pivare širom sveta, to jednostavno nije pivo koje ćete popiti kao „dobar dan“. Jedan od nedostataka proizvoda je njegova kompleksna tehnička izvedba i dugotrajan proces, što može da rezultira i višegodišnjom igrom od kolevke pa do police. Druga blago problematična stvar, bar za balkansku pivsku publiku, jeste sama struktrura piva, vrlo aromatična i izrazito kisela. Pa ko voli…

Bitno je napomenuti da se proces proizvodnje piva započinje istim metodama kao i ostalih piva, ukomljavanje-ceđenje-kuvanje-hlađenje. Ono što lambic izdvaja jeste specifičan metod fermentacije, gde se pivo fermentiše uz dobro poznate i nama drage pivske kvasce, ali i uz divlje kvasce i bakterije koje se nalaze u buradima za fermentaciju. Kao i kod svake fermentacije, šećer iz sladovine se biotransformiše u alkohol i ugljen-dioksid, a divlji mikroorganizmi u fermentoru takođe proizvode gomilu raznolikih i kiselih aroma koje nećete videti u Vašoj svakodnevnoj krigli. To je ono što čini lambic piva jedinstveno zabavnim.

Ali naziv „lambic“ pokriva više od samo jednog tipa piva. Naziv se koristi da pokrija sva piva koja su nastala spontanom fermentacijom. To podrazumeva, pored prostog lambic-a, i „unblended lambic“, voćni lambic, kao i neke druge varijetete.

Unblended lambic

Retko se nalazi izvan Belgije. Prilično je nekarbonizovan i služi se uglavnom točeno.

Gueuze

Iliti lakše rečeno „guz“. Da, da, svi to mislimo, ali da se vratimo na pivo. Guz je prilično kompleksan, predstavlja mešavinu mladih i starih lambic piva. Pivo je prilično svetlo, suvo, kompleksno sa fanki paletom ukusa od smolaste, siraste, i slamnate, pa do citrusnih nota kao što su limunova kora i grejp, do sladnih ukusa koje podsećaju na med i orašaste plodove. Zvuči savršeno, zato ako imate priliku da pijete ovakav raritet, zgrabite je.

Voćna Lambic piva

Kao što i samo ime kaže, lambic piva sa dodatkom voća. Ovakva piva su češće nalaze i imaju širu publiku, pa i na našim policama – Kriek Max. Često ovakva piva sadrže nefermentabilne zaslađivače (laktozu ili dekstrine) pa su izrazito slatka, ali i suva. Karakteristično je da im je nivo alkohola obično niži ( u proseku 2.5%), ali ne mora da bude pravilo. Voće se obično dodaje u samu burad u kojima se pivo fermentiše, i gde se šećeri iz voća dalje obrađuju i dodatno isušuju pivo. Dosta voćne arome prelazi u pivo, i u zavisnosti od voća, i boja piva se menja. Prilično solidna piva posebno ako se upare sa desertima, ali ukoliko očekujete kompleksnost od piva, onda Vam predlažem gore navedene tradicionalnije stilove.

 

Post navigation

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *