beerstore.rs

Blog

By in Blog 0

Brut IPA

Brut IPA, šampanjac pivskog sveta, ugledao je svetlost dana krajem pretprošle godine u San Francisku. Njegov tvorac Kim Sturdavant, glavni pivar iz Social Kitchen and Brewery, predstavio je svetu plod svojih višegodišnjih pokušaja da skuva izrazito suv IPA, čiji bi rezidualni šećeri bili svedeni na minimum. Termin „brut“ preuzet je iz vinarske terminologije, jer opisuje identične osobine popularnog francuskog penušavog vina.

Kim Sturdavant

Sturdavant je cilj postigao upotrebom enzima amiloglukozidaza, koji se u pivarstvu do tada primenjivao uglavnom u proizvodnji stilova sa većim procentima alkohola, kao što je Imperial Stout. Uloga enzima je da razgradi složene šećere iz sladovine, koje kvasac bez njegove pomoći ne može da svari, čime se dobija se pivo nešto suvljeg ukusa i većeg sadržaja alkohola. To ga je navelo na ideju da primeni isto i na Triple IPA, ne bi li doveo do izražaja voćne i tropske arome hmelja koje je koristio.

Njegov „eksperiment“ odlično je primljen kod ljubitelja piva u Americi, a ubrzo zatim i na globalnom nivou. Po prihvaćenoj definiciji, Brut IPA je nešto gaziranije, izrazito suvo pivo, svetlo zlatne boje, obilato zahmeljeno aromatičnim hmeljevima, dajući mu arome i ukuse poput zrelog tropskog voća, ili koštuničavog voća, citrusa, pa i borovine, dok je profil slada je gotovo neutralan. Moguće je korišćenje adjuknta poput pšeničnog slada i pirinča, kako bi se dobila još svetlija boja i veći postotak alkohola, ili dodatka voća kako bi naglasili voćne note.

Danas, ne pune dve godine od njenog nastanka, Brut IPA se kuva u mnogim pivarama širom sveta. Na domaćoj sceni, još krajem prošle godine, pivara Tron izbacila je Azacca Pink Brut IPA, kako su ga krstili usled dodatka cvekle, čisto radi dobijanja krajnje zanimljive blago ružičaste boje i sorte hmelja koji su koristili. Ubrzo za njima svoju interpretaciju ovog stila izbacila je čuvana pivara Crow, adekvatno imenovana Sahara Brut IPA. Sve pohvale za naše inovativne pivare, što zahvaljujući njima ne zaostajemo za svetskim pivskim trendovima.

Autor: Aleksandar Jovanović

By in Blog 0

Zanatska pivara „Ravangrad“

Da je scena zanatskih piva u Srbiji zdrava, pokazatelj je konstantni porast novih proizvođača koji niču kao gljive posle kiše, te istaći se nikad nije bilo teže. Kao primer da je to ipak moguće pokazala je prva somborska zanatska pivara po imenu Ravangrad, kako je tom gradu od milošte nadenuo nadimak naš poznati somborski pesnik Veljko Petrović. Osnovana sredinom 2017. godine, pivara već za nešto manje od godinu dana osvaja 3. mesto po glasovima žirija za najbolje pivo na 5. Novosadskom festivalu zanatskog piva za svoj fenomenalan Penal IPA, čime su konačno obezbedili svoje mesto na tržištu. Svega par meseci kasnije, na jesenjem izdanju festivala, sa istim pivom, penju se na zasluženo drugo mesto.

Branko Popović, osnivač i glavni pivar Ravangrada, prvi put se susreo sa proizvodnjom zanatskog piva tokom studija u Novom Sadu i od tada nije uspeo da ga izbaci iz glave. Po povratku sa Work and Travel programa odlučio je da počne da kuva svoje pivo, u svom rodnom Somboru, po uzoru na ono što je probao u Americi. Dokaz da mu je to pošlo za rukom jeste da pivara već sada u ponudi ima 3 različita stila, a ideje za nova piva ne manjkaju. Somborci vredno rade na poboljšanju i proširenju svojih kapaciteta, te ćemo već tokom ove godine biti u prilici da oprobamo njihove novitete, a do tada svratite kod nas i uživajte u našoj redovnoj ponudi Ravangrad pivare.

Ravangrad Red Ale
5,0% Red Ale

Upotrebom samo Amarillo hmelja, ovo pivo zavodljive ćilibarne boje, postiže savršen balans između aroma slada i citrusnih i cvetnih nota hmelja i umerene gorčine, te nije ni čudo što mnogi gaje simpatije prema prvencu pivare.

Penal IPA
6,2% India Pale Ale

Pivo blago zamućene zlatne boje pravi je izbor za sve nas ljubitelje zahmeljenih piva. Koristeći samo Mosaic sortu, od kuvanja do suvog hmeljenja, uz mali dodatak pšeničnog slada postignut je izvanredan ukus piva, svežina borovih iglica, citrusa i koštuničavog voća, sa suvom završnicom i umerenom gorčinom.

Osim gore navedenih stilova od nedavno nudi svoj statut Odžačar, sa notama karamele, kafe i čokolade i svega 4,7% alkohola. Od noviteta u najavi je još jedan American Pale Ale tokom godine,  a već početkom predstojećeg Novosadskog festivala zanatskog piva očekuje nas jedna dupla IPA, na čijoj recepturi Branko i ekipa rade mesecima unazad.

Autor: Aleksandar Jovanović

By in Blog 0

Šta znamo o džinu?

Šta znamo o poreklu džina?

gin

Budući da je džin jedno od najpopularnijih pića današnjice , naša radoznalost vodi nas duboko u istoriju kako bi shvatili i razumeli strast i ljubav prema ovom alkoholnom napitku.

Naime, poreklo džina vezuje se za Holandiju u  13. veku.  Poznato pod imenom “Genever” , piće je pravljeno destilacijom slada od vina do oko 50% ABV.

Naravno, piće nije bilo naročito pitko i lepo, te su se u te svrhe dodavale različite biljke i začini. Tako dolazimo do bobica kleke, koje danas čine sastavni deo džina i po kojima je i sam džin dobio svoj naziv ( Juniper  berries na engleskom, Genever na holandskom jeziku te skraćeno od toga dobijamo ime za naše piće- džin).

Prvobitno, ova pića koristila su se u medicinske svrhe. Verovalo se da pomažu u lečenju  bubrežnih oboljenja, gihta ili žučnih kamenaca.

Džin su otkrili Englezi krajem 16. veka i početkom 17. boreći se sa holandskim vojnicima u Antverpenu protiv Španije. Zanimljiva činjenica je da upravo odavde potiče poznata fraza “ Holandska hrabrost ” (Dutch courage) budući da su vojnici uoči rata pili džin, jer kako se verovalo, džin je posedovao umirujuća svojstva.

Sa ovim novim otkrićem, Englezi su se i sami osvrnuli ka pravljenju sopstvene verzije džina. Popularnost  među narodom je polako ali sigurno rasla te nas istorija vodi u takozvanu džin groznicu.

Opšta pomama za džinom u Engleskoj nastaje iz dva ključna razloga.

Prvo,  početkom 18. veka izbor između vode i alkohola praktično se nije ni dovodio u pitanje. Voda za piće je u velikoj meri bila zagađena, posebno u gradovima, dok su alkoholna pića mnogo bolje bila filtrirana. Dakle, ishod je jasan: alkoholna pića su velikim delom zamenjivala unos vode koji je organizmu potreban.

Drugo,  sukob između Engleske i Francuske doveo je do toga da francuski brendi postaje znatno skuplji za stanovnike Engleske, te su oni morali pronaći jeftiniju alternativu. Tu dolazimo do našeg džina,  koji se mogao praviti vrlo jeftino od domaćih britanskih proizvoda. Ječam lošeg kvaliteta, koji se ne bi koristio u proizvodnji piva nalazio je svoju primenu u proizvodnji džina.

Ovo piće dostupno svima dobija veliku popularnost među siromašnima.  Autor, Danijel Defo, izjavio da je 1727. godine  od 15 000 londonskih kafana, čak pola usluživalo džin kao piće.

Vlada Engleske, dodatno je olakšala proizvodnju i upotrebu džina, ukidajući poreze na destilaciju pića ne shvatajući kakve posledice će prouzrokovati. Masovna konzumacija džina, dovela je doš širenja epidemije alkoholizma, pogotovo u Londonu. Vlada je pokušala da zaustavi ovo snažnim restrikcijama u vidu visokog poreza na alkoholna pića i rasta cena licenci za prodaju džina. Nažalost, ova metoda se ispostavila kao neučinkovita jer je džin postao popularniji nego ikad.

S vremenom džin groznica je počela da nestaje. Cena žitarica se znatno uvećavala, dok su najamnine stagnirale te ovo piće nisu mogle vise da priušte široke narodne mase. Krajem 19. veka opsesija džinom praktično je uvenula. Ostao je samo jedan veliki proizvođač džina Aleksandar Gordon, čiji brend je i danas zastupljen na tržištu i kontroliše skoro 50% tržišta džina.  

Ipak, 19. vek doveo je do stila džina pod imenom “Stari Tom džin” ( Old Tom Gin), koji je predstavljao slađi stil, sadržeći šećer u sebi. Do početka 20. veka, i ova vrsta džina je izbledela.

Destilacija neutralnih špiritusa postala je praktična i omogućila stvaranje londonskog suvog ( London dry) stila. “London dry” džin obično se destiliše u prisustvu elemenata citrusa, kao što su limun i gorka pomorandžina kora, takođe kao kombinacija drugih začina uključujući anis, koren i seme anđelike, cimet, badem, kora od grejpa, tamjana, korijandera i drugo.

Džin je svoj trijumf doživeo početkom 1920te godine kada nastupa “prva koktelska era”. Naime, ovo osvežavajuće piće postalo je miljenik čuvenih krstarenja. Nova popularna ideja o koktelskoj zabavi, prešla je Atlantik od Amerike pa do Velike Britanije. Londonski suvi džin, sa svojim suptilnim ukusom postao je redovan sastojak u nizu modernih pića uključujući i svetski poznati martini.

Do 1951. godine, registrovano je preko 7000 koktela a džin je činio jedan od tri esencijalna pića za kućnu zabavu. Pojava miksologa kao zanimanja, uslovila je još masovniju upotrebu ovu napitka u različitim prilikama.

By in Blog 1

WITBIER
🍺

Remek delo belgijskih umetnika pivarstva stvoreno za letnje dane. Pored tankog, paperjastog tela i kiselkaste, citrusne završnice, ono nudi dovoljno slojevitu paletu mirisa i ukusa u odnosu na složena i jača zimska piva. Bogatstvo ukusa i teksture ovog piva krije se iza pšenice i autentičnog pivskog kvasca, a osvežavaju ga note svežeg začinskoog bilja i citrusa narandže i limuna. Ako  pridodate tome dodir očaravajuće belgijske individualnosti, i liniju bogate istorije, witbier predstavlja pravu poslasticu u borbi sa vrelim danima.

TRADICIJA, PAD I VASKRSNUĆE

Witbier (belo pivo, na flamanskom) jedan je od onih stilova koji je skoro bio na ivici izumiranja, ali srećom po ljubitelje piva, doživeo je preporod. Nazvan bière blanche na francuskom (što opet znači belo pivo), stil je piva koji se razvijao kao regionalni specijalitet istočno od Brisela, uključujući grad Leven i selo Hugarden (ovo sigurno zvuči poznato), na poljoprivrednim zemljištima  regije Brabant.

Blagosloveni bogatim zemljištem i živahnom poljoprivredom, seljaci Brabanta su negovali polja ječma, pšenice i ovsa, čiji su plodovi tradicionalno korišćeni za pravljenje witbier piva. Zanimljivo je da se praksa dodavanja začina u kotlu za kuvanje piva sačuvala dugo nakon što je hmelj postao osnovna sirovina za aromu u pivu. Ovo nije iznenađujuće, jer su neka od Molučkih ostrva (Indonezija) bila kolonizovana krajem 16. i početkom 17. veka, kada je Belgija bila sastavni deo Holandije. Time su začini sa novih prostora potisnuli lokalne biljke koje su se koristile za aromu i ukus u pivu.

Witbier je bio dominantni stil u regijama istočno od Brisela  tokom 18. veka, ali je velik uspon svetlog lager piva iz 19. veka ugasio mnoge lokalne pivske stilove. Moderan svet nudio je novine na tržištu, a postajala je i velika potražnja za novim trendovima što je uslovilo pad malih, lokalnih proizvođača.

U Hugardenu, kolevci witbiera, do 1960. godine više se nije proizvodio ovaj stil. Ali, danas ne bismo imali prilike da uživamo u ovom svetlom pivskom čudu da nije bilo čuvenog  belgijskog pivara i jednog od pionira zanatskog pivarstva, Pjera Selisa (Pierre Celis).

Pjer Selis je odrastao i radio kao mlekar u okolini Hugardena. U žalu za gubitkom svog omiljenog piva, odlučio se da okuša sreću i sam napravi witbier. Kupio je korišćenu opremu za kuvanje, opremio malu pivaru i 1966. godine počeo proizvodnju. Nazvao je pivaru De Kluis (kloster), poštujući korene manastirskog piva.

Kloster

Kloster

Uspeh i velika popularnost Selisovog witbier-a podstakla je i druge, pa se tokom 80-ih godina ovaj stil piva proizvodi širom Belgije. Selis je doneo svoju ekspertizu u Ostin (Teksas) i osnovao je pivaru Celis 1992. godine i zadržao pristup korišćenja lokalnih sastojaka koliko god je to bilo moguće.  Njegov uticaj i danas se može primetiti širom Amerike i Kanade.

ŠTA JE KONKRETNO WITBIER?

Šta definiše witbier? Ovo su svetla piva, koja nose naziva bela piva, ne zbog pšenice već zbog prisutnosti svetle boje koju prekriva bleda mlečna zamagljenost.  Postoje dva uslova ovog stila: prvo, mora da sadrži do 50 odsto pšenice. Ponekad se dodaje mala količina sirovog ovsa. Efekat sirove pšenice i ovsa na nepcu je svilenkasto-glatki osećaj u ustima, osvežavajuća blaga kiselost i sladunjav medeni  kontrast.

Drugo pravilo, jednako bitno, jeste korišćenje začina. Najdominantniji je korijander, sveže samleven i dodat kasno tokom kuvanja kako bi se zadržala njegova aroma.  Još jedan bitan dodatak jeste kora kurasao narandže (gorka kora), koja dodaje orijentalni sloj kompleksnosti pivu, karakteristične biljne note poput kamilice, a dopunjuje parfemsku, slatku notu korijandera.

Postoji naravno sloboda da se dodaju i drugi začini, u nekim manjim količinama kako bi se dopunila paleta ili istakla određena karakteristika piva. Dosta majstora pivarstva u tajnosti čuva svoje izbore, ali kamilica, anis, zrno bibera, kora đumbira ili bilo šta slično može se koristiti za pripremu ovog piva.

Iako se witbier može naći tokom cele godine na policama i točilicama, njegova lepota, kompleksnost i svežina najbolje se ogledaju tokom leta. Brak pšenice i mešavine začina, dolazi nam kao vesnik pivskog proleća, šarenog, veselog i vedrog.

 

Autor:  Aleksandar Biševac

 

By in Blog 0

NEIPA

IPA je neprevaziđeni kralj među craft pivima. Intenzivno, aromatično i primetno gorko pivo definisalo je craft pivsku scenu. Trend kontinuiranog porasta potražnje za ovim stilom ima za rezultat širenje pivske revolucije i otvaranje novih zanatskih pivara širom sveta. IPA je stil koji je evoluirao zajedno sa percepcijom ukusa kod ljubitelja piva, a najnoviji stadijum tog procesa jeste nežna, mutna, aromatična i blaže gorka verzija istog.

Novi stil IPA piva New England IPA (skraćeno NEIPA) pojavio se na svetskoj sceni oko 2011. godine kada je pivara The Alchemist počela konzerviranje Headi Topper-a, ali ovaj pivski stil doživljava renesansu tek nakon što ga je 2015. godine BJCP (Beer Judge Certification Program) zvanično uveo u svoje redove.

neipa

Iako se stil dalje razvija, dovoljno je popularan i postoji potreba za referencom o konkurentnosti kako bi uspešno bio prezentovan na takmičenjima. Za one koji nisu probali jedno od ovih, NEIPA je u osnovi američka IPA koja sadrži intenzivne arome hmelja, uglavnom one koje podsećaju na tropsko voće, teško zahmeljena do tačke mutnoće, ima puno, svilenkasto telo i uglađen ukus,  i manje osetljivu gorčinu od drugih popularnih IPA primera.

Sama struktura piva podložna je oksidaciji, taloženju i promeni senzornih karakteristika, pa se ova piva piju sveža i nisu zahvalna za zahtevnije transporte. Zato je teško naći najbolje primere ovog stila van područja proizvodnje.

Od oka ka srcu

Najčešća reč koja se koristi u opisu ovog stila jeste „juicy“ iliti „sočna“ po naški. Prva stvar koju ćete primetiti ako pogledate primer ovog stila je da je pivo prilično mutno.  Nije to teška, mrka ili mlečna mutnoća, već neka fina, neprozirna i blistava zamagljenost. Pivo ne bi trebalo da izgleda kao starter kvasca ili proteinski šejk. Boja je prilično svetla (od slame do zlatne), ali neki primeri mogu imati narandžastu nijansu. Neprozirnost može učiniti da boja izgleda tamnije nego što jeste. Što se same pene tiče, ona je gusta, postojana i kremasta.

U aromi i ukusu dominira hmelj, koji bi trebao da ostavi intenzivan i svež osećaj. Korišćene sorte hmelja najčešće daju karakter zrelog ili prezrelog tropskog voća (mango, marakuja, guava, ananas, papaja, itd.), ali takođe mogu imati i koštuničavog voća (kajsija, breskva) ili citrusa (narandža, mandarina, limeta). U određenim slojevima aroma mogu se naći i  bobičasto voće, smole, travnate note koje ne bi smele da budu prekomerno naglašene, već pristune više kao element koji će zaokružiti celokupni profil piva.

neipa

Profil slada je relativno neutralan, sa zrnastim ili hlebnim notama. Karamela se obično ne nalazi, naročito ne tamnije i teže karamele. Ponekad se može naći lagani tost, kora hleba, biskvit ili slatki miris poput meda, ali slad ne sme da ometa percepciju hmelja u pivu.

Stepen gorčine za ovaj stil je uglavnom je manji od tradicionalnih IPA, na nekom umerenom nivou. Gorčina je uglavnom glatka i čista po karakteru sa mekom završnicom. Punije telo potpomaže prikrivanju gorčine u nekim segmentima i neguje kasni hmeljni karakter.  Neke od jačih verzija mogu imati blagu alkoholnu senzaciju, ali kao i kod drugih IPA piva, ovo ne bi trebalo da se oseti kao toplina ili oštrina u ukusu.

Iako je pivo vrlo voćno, ne bi trebalo da bude izrazito slatko i teško od nefermentabilnih šećera. Visok nivo estera može povećati percepciju slatkoće, kao i glatko telo, meka završnica i nedostatak krutosti koju klasična IPA ima. Visoka konačna spec. težina (FG) nije prikladna za stil jer bi to negativno uticalo na pitkost piva.

Domaća NEIPA

Što se tiče našeg tržišta, male zanatske pivare još uvek razvijaju svoja klasična IPA piva. Postoje tendencije ka NEIPA stilu, i siguran sam da ćemo u vrlo skorijoj budućnosti videti bar 5 pivara sa svojim reprezentima. Za sada, Kabinet je jedina pivara koja ozbiljno radi na ovom stilu. Prva NEIPA koja je rađena jeste Nova Engleska IPA u saradnji Kabinet pivare i čuvene italijanske Canediguerra pivare. Zatim su tu Disko NEIPA, kao i najnovija Harakoa NEIPA. Takođe, definitivno zaslužuje da bude pomenuta i Lollihop NEIPA od Zebrew pivare!

* 29.04.2018.

Autor: Aleksandar Biševac

By in Blog 0

Põhjala – početak estonske revolucije

Moram da priznam da je pravi užitak dok posmatram kako u Srbiji eskponencijalno raste pivska kultura, gde se sve više priča o samom pivu, njegovoj istoriji, suštini i uticaju koje ima na društvo. Večni derbi monotonosti pao je u zaborav porastom broja domaćih zanatskih pivara i uvođenjem novih brendova koji nam nude čitav spektar pivskih stilova.

Iako su među nama najpopularniji stari majstori pivskog zanata kao što su Nemci i Belgijanci, kao i veliki talas američkog craft-a, negde u tim beskonačnim redovima šarenih flašica nađe se po koji „autsajder“. Nisu ovo autsajderi po kvalitetu, maštovitosti ili umeću pravljenja piva, već po etiketi i našem slabom poznavanju pivskih kultura izvan granica poznatog.

Põhjala

Danas pričam o jednoj maloj i hrabroj estonskoj pivari koja je započela craft revoluciju ne tako davne 2011. Põhjala je prva pivara koja je resetovala estonsku pivsku scenu sa uvodjenjem i plasiranjem zanatskog piva po svojim originalnim recepturama. Sa godinama raslo je iskustvo i proširen je tim na čelu sa majstorom pivarstva iz čuvene Brew Dog pivare Kristoferom Pilkingtonom.

Prvi veliki uspeh ostvaren je sa odličnom recenzijom njihovog piva „Öö“, koje je na eminentnom sajtu www.ratebeer.com dobilo skoro maksimalnu ocenu 95, i trenutno je najbolje ocenjeno estonsko pivo. Ocena nije bila slučajna, već predstavlja nagradu za Põhjala tim koji od starta radi sa velikim poštovanjem i sa puno ljubavi prema pivu, gradeću put i za buduće male zanatske pivare.

Nakon što su nekoliko puta proširili proizvodnju, danas rade u svom novom pogonu koji je nedavno otvoren u prestonici Estonije, gradu Talin. Proizvode izvanredna piva i cilj im je da prošire svoj izvoz, a ukratko ćemo reći po nešto o svakom njihovom pivu koje možete naći kod nas.

virmalised

VIRMALISED
6.5% India Pale Ale

Pivo boje naranže sa reskom belom penom. Jaka i nahmeljena IPA za koju se koristi kombinacija više američkih hmeljeva, koja daje pivu svež citrusni talas u ukusu, sa izraženom notom grejpfruta i manga. Na mirisu se oseća zreo mango koji dalje prekriva kandirani grejpfrut. Trenutak kasnije oseća se zavodljiva aroma jutarnjeg soka od narandže.

 

 

 

uus-maailm


UUS MAAILM
4.7% San Diego Session IPA

Session IPA, ali u  kalifornijskom stilu. Da bi se postigao kremast ukus i svilena struktura koja krasi ovo pivo koriste se ovsene pahuljice i pšenični slad. Pivo svetlo zlatne boje sa izraženom mutnoćom i paperjastom belom penom. Na mirisu je vrlo voćno, kombinacija ananasa i marakuje, prezrele kajsije i notom belog grožđa. Ukus je suv i čist, takođe sa izraženim aromama tropskog voća koju balansiraju citrusne note limete i umerena gorčina.

 

 

MUST KULD
7.8% Porter

Bogat porter sa uglađenim notama meda. Ekstra svilenkastu strukturu koja se oseća u ukusu daje mu laktoza koja se koristi u pravljenju ovog piva. Na mirisu se prepoznaje nežna mlečna čokolada sa koju prate med i marmelada od crne ribizle. U ukusu je dominantna čokolada koju prati delikatna nota pržene kafe, sa nagoveštajem maline i crne ribizle u pozadini.

 

 

 

Öö
10.5% Imperial Baltic Porter

Kažu da je ovo pivo tamno poput estonskih zimskih noći, ali i dovoljno jako da vas ugreje tokom istih. U mirisu se oseća prženi šećer koji otvara put aromama tamnog voća – šljivamama, grožđu i svežim brusnicama. U tragovima se oseća dimljena nota. U ukusu dominira bogato telo, koju prati blagi kiseli sloj nalik na espreso koju prekriva slatki ukus „toffee“ karamele. Kako se pivo postepeno greje, osećaju se arome crvene ribizle koju prati crna čokolada i blaga senzacija alkoholne topline.

 

 

 

MUST KULD EL SALVADOR
7.8% Coffee Porter

Specijalna verzija Must Kuld porter-a, sa dodatkom burbon natopljene kafe iz Republike El Salvador. Na nosu se oseća miris jutarnje domaće kafe, svežih čokoladnih mafina sa oštrinom duple espreso kafe. Bogat ukus kremaste mlečne čokolade koja preliva slatko saće sa voćnim slojevima crvenog bobičastog voća koje pružaju blagu kiselost. U završnici se oseća ukus karamele koju blago preuzima nežni dodir pečenih aroma.

 

 

 

Öö XO
11.5% Cognac Barrel Aged Imperial Baltic Porter

Specijalna verzija čuvenog Öö Baltic Porter piva, koja je mesecima odležavala u buradima najkvalitetnijeg konjaka. Crno pivo sa gustom, neprozirnom braon penom. Miris je  bogat aromama tamnog voća poput šljiva, suvog grožđa, brusnice, koje se mešaju sa espreso kafom i tamnim šećerom. Ispod površine se nastavljaju arome cherry likera, konjaka i nagoveštaj začinskih biljaka u pozadini. U ukusu dominira svilena bogata struktura piva u kojoj se slojevito prepliću crveno voće, konjak, sladić i med, sa mešavinom slatko opore melase i tamne čokolade.

 

 

METS
7% Black IPA

Crna IPA za koju su inspiracije bile bogate zimzelene šume, a pravljena je sa ručno ubranim vrhovima grančica smrče i šumskim borovnicama. Na mirisu se osete grančice smrče, lišće borovnice, borova smola – poput jutarnjeg šumskog mirisa nakon kiše. U prvom naletu u ukusu dominiraju citrusne arome hmelja, sa limunovom notom vrhova smrčinih grančica. Bobičasto i crveno voće se probijaju kroz paletu ukusu, koja se završava blagim notama moka kafe i bogatom slatkom karamel notom.

 

 

 

KALANA
8% Brown Ale

Pivo braon boje sa paperjastom kremastom penom. Za ovo pivo korišćene su ručno ubrane borove iglice u okolini Kalana sela, kao i sveži štapići vanile. Bogat miris u kojem dominiraju  vanilla creme brûlée koju prati nežna karamela. U ukusu se oseća tostirani raženi hleb, koji  prate suvo grožđe i borove smole, dok sveža vanila koja se spaja sa slatkim sladom daje punu i kremastu završnicu.

 

 

 

MERI
4.4 % Gose

Kiselo pšenično pivo sa dodatkom korijandera i pink himalajske soli. Krasi ga duboka narandžasta boja i niska  bela pena.  Na mirisu se oseća sveža narandža koju prati blagi nota limuna i slani sladni karakter. Intenzivan i bogat ukus koji ispira aroma poput svežeg nakislog soka od limuna i limete. U paleti ukusa probijaju se arome svetlog voća praćene nežnim slanim osećajem koji se kortlja niz jezik.

By in Blog 0

MANE PIVA I KAKO IH SPREČITI

Ako razmišljate o tome šta je pivo, najlakše ga je predstaviti kao simfoniju različitih aroma i ukusa. Samo u hmelju postoji preko 500 aromatičnih jedinjenja. A pri tome, to je samo jedan od četiri esencijalna sastojka u pivu. Kada dodamo na spisak i vodu, slad i kvasac jasno govori o vrlo složenoj aromatičnoj strukturi piva. Kako kombinujemo ove komponente u procesu proizvodnje, tako nastaju nove arome kao proizvod zagrevanja, fermentacije i odležavanja piva.  Mogućnostima i kombinacijama nema kraja.

Nažalost, nisu sve arome u pivu poželjne.  Varijacije nusprodukta koje ostavljaju nepoželjne arome uvek su u nekoj dozi u pivu. U prostom pivarskom žargonu ovakve komponente nazivamo „ofovima“ (engl. off flavors). Za dobro i zdravo pivo, bitno je da se većina ovih ofova nalazi ispod granice detekcije, tj. one granice gde mi možemo da ih senzorno osetimo. Problem nastaje ukoliko se granica pređe, jer i prosečan konzument može da oseti da nešto nije u redu sa pivom.

Moramo jednu stvar da razjasnimo. Ono što mi osećamo kao of u tesnoj je korelaciji sa pivskim stilom. Blaga kiselost je mana u velikoj većini pivskih stilova, ali ne u svim. Poželjna je u nekoliko belgijskih kao i nemačkih piva (ako te zanima koja klik na link). Estri koje primećujemo kao cvetne i voćne arome  ili puterasti diacetil mogu bez problema da unište dobar lager, ali su poželjni u klasičnim engleskim ejlovima. Iz ovoga definitivno možemo da zaključimo da su ofovi subjektivna komponenta i treba na njih gledati u odnosu na koji stil piva pijemo.

KAKO PRONAĆI PROBLEM

Ukoliko mislimo da nešto nije u redu sa pivom, prvi korak jeste da identifikujemo i razumemo of koji se javlja kao mana piva. Određen of jeste proizvod određene greške u procesu proizvodnje piva, selekcije sirovina ili čak i neodgovarajuće recepture piva. Ukoliko nam nešto u pivu smeta, a ne možemo da identifikujemo šta tačno, onda ne možemo ni da utvrdimo gde je problem u proizvodnji. Zato je bitno upoznati se sa osnovnim jedinjenjima i načinima na koji se manifestuju, u senzornom smislu, kako bismo napravili što kvalitetnije i zdravije pivo.

Obradićemo nekoliko najčešćih ofova koji se javljaju u kućnim varijantama kuvanja piva, njihove uzroke i moguće prevencije.

ACETALDEHID

Acetaldehid je jedinjenje koje se najčešće detektuje kao aroma svežih zelenih jabuka, ili pak, ređe, isečene bundeve. Kvasac ga proizvodi tokom fermentacije kada se glukoza (fermentabilni šećer) metabolički razgrađuje do etanola (nama najdraža forma alkohola). Acetaldehid predstavlja intermedijerno jedinjenje u ovom procesu, ili da kažemo jedan od obaveznih koraka ka finalnom proizvodu. To nam ukazuje da je uvek prisutan tokom fermentacije u pivu. Ali, ukoliko je kvasac zdrav, a uslovi fermentacije pogodni, acetaldehid će se konvertovati u alkohol.

Pojava acetaldehida najčešće je posledica nezdrave fermentacije, tj. nezdravog kvasca ili nedozrelog piva. Ovo može da se desi u nekoliko slučajeva: ukoliko se ne doda dovoljno kvasca u mlado pivo na početku fermentacije; ukoliko se sladovina pre dodavanja kvasca dovoljno ne aeriše; ili u slučaju da se pivo previše rano „pakuje“, tj. služi se previše mlado.

 

Postoji još jedna mogućnost, a to je bakteriološka infekcija. U određenim situacijama kombinacija etanola, kiseonika i određenih bakterija može da proizvede acetaldehid, koji prati i blago kiseli ukus sirćeta. Najbolje rešenje ovde jeste paziti na higijenu, odraditi dobro dezinfekciju opreme pre prebacivanja sladovine u fermentor, kao i paziti da kiseonik ne dospe u fermentor nakon zasejavanja kvascem.

ALKOHOL

Alkohol može i ne mora da bude of. Opet, zavisi od stila. Manifestuje se kao određena toplota prilikom ispijanja, ili čak i blago pikantni osećaj žestokih pića. Dok je alkoholni osećaj adekvatan u pivima sa izraženijom specifičnom težinom kao što su belgijski jaki ejlovi (Dubbel, Tripel, Quadrupel) ili  Imperial Russian Stout, u većini drugih piva predstavlja mana. Najčešći uzrok ovog ofa jeste prisustvo viših alkohola.

Iako nam je etanol najdraži od svih alkohola, tokom fermentacije nastaju i njegovi srodnici, viši alkoholi, kao što su izoamil alkohol, butanol, propanol i izobutanol. Pored alkoholne senzacije koje osećamo u ukusu, oni doprinose i strukturi piva, jer su nešto viskozniji od etanola. Najčešće je njihov udeo ispod granice detekcije, ali problem nastaje kada se ta granica pređe.

Najčešći uzročnik ove greške jeste nekontrolisana fermentacija. Sa višim temperaturama tokom fermentacije, kvasac proizvodi više viših alkohola. Ukoliko je temperatura neadekvatna javiće nam se problem, posebno naglašeno u primarnoj fermentaciji.  Ovaj problem ima prilično jednostavno rešenje, a to je kontrolisati temperaturu u fermentoru u onim granicama koje preporučuje proizvođač kvasca! Kućni pivari koje vrše fermentaciju u podrumima i drugim prostorijama moraju da budu posebno obazrivi s obzirom da, iako je temperatura u prostoriji možda i zadovoljavajuća, fermentor predstavlja bioreaktor u kojem se odigrava čitav šou biotransformacija, a te procese prati i otpuštanje energije u vidu toplote, pa u fermentoru može da bude znatno veća temperatura u odnosu na okolinu.

Postoji još jedan uzročnik problema sa alkoholnom senzacijom u pivu. Ukoliko planiraš da pustiš pivo da odležava duži vremenski period u fermentoru, u tom slučaju preporučujem da pivo prebaciš u sekundar. Prilikom dužeg kontakta piva sa primarnim kvascem, može doći do produkcije viših alkohola tokom vremena. Zato je najbolje posle primara prebaciti pivo u sekundar, a zatim pustiti ga da odležava koliko želiš.

DIACETIL

Ukoliko ti se učinilo da si osetio neki puterast ukus u pivu, onda imaš problem sa diacetilom. Da stvar bude zanimljiva, ovo jedinjenje se koristi i prilikom proizvodnje veštačkih putera kako bi dobio tu karakterističnu puter aromu.

 

U pitanju je vicinalni diketon, koji je nezaobilazna komponenta prilikom procesa fermentacije, kao i drugi vicinalni diketon, pentandion, koji ima aromu nalik na med. Kao bioprodukti fermentacije, uvek su prisutni u pivu, u manjoj ili većoj meri. U kasnim stadijumima fermentacije kvasac teži da razloži diacetil i pentandion. Ove komponente su izraženije kod lager piva, gde je temperatura fermentacija dosta niža, dok više temperature fermentacije ejl piva teže da razloži ova jedinjenja.

Da bi se ograničio diacetil, potrebno je dodati adekvatnu količinu zdravog kvasca, kao i da se sladovina dovoljno aeriše pre dodavanja kvasca. Još jedna stvar je bitna, a to je pustiti pivo da odleži koliko je potrebno kako bi pivo dostiglo punu zrelost pre konzumacije. Ovo će rešiti probleme u većini piva.

Kada su u pitanju lageri, tokom fermentacije postoji još jedan dodatni korak, a to je pauza za diacetil. To je period tokom kojeg se temperatura povećava do par stepeni iznad temperature fermentacije, pri završetku fermentisanja piva, što pomaže aktivnom kvascu da počisti vicinalne diketone.

Postoji i mogućnost da se doda svež aktivan kvasac nakon što je fermentacija završena, koji će pokupiti ova jedinjenja i razložiti ih.

Pojava diacetila može da bude posledica i većih problema. Može da bude proizvod infekcije bakterijom Pediococcus. Najčešće do ove pojave dolazi kod prljave opreme prilikom pretakanja piva u kegove ili flašice, kao i kod prljave opreme za točenje piva. Zato je bitno da sanitizacija bude odrađena kako treba.

DIMETIL SULFID (DMS)

Dimetil sulfid (DMS) ima miris i ukus kuvanog kukuruza ili kokica, i najčešće se primećuje kod svetlih piva. Uzročnik DMS-a je S-metil-metionin (SMM), aminokiselina koja nastaje tokom klijanja semena. Zagrevanjem SMM tokom ukomljavanja slada proizvodi se DMS. Dvoredi ječmeni slad ima manje SMM u odnosu na šestoredi, dok je kod pilsner slada izraženiji DMS u odnosu na pale ale slad.

 

Iako DMS nastaje prilikom ukomljavanja, tokom kuvanja piva isparava! Što je jače ključanje, više će ispariti DMS-a. U kućnim uslovima 50% DMS-a ispari nakon 40 minuta dobrog ključanja sladovine, 60 minuta eliminiše 65%, dok za vreme kuvanja od 90 minuta ispari 80% DMS-a.

DMS treba da ispari tokom kuvanja, tako da ne treba prekrivati sud. Jedan od bitnih faktora jeste brzo ohladiti sladovinu, jer zaostali SMM može preći u DMS i nakon kuvanja ukoliko su temperature odgovarajuće. Za svaki sat vrele saldovine koja stoji, produkcija DMS-a se povećava za oko 30%.

Tokom fermentacije, mehurići ugljendioksida odstranjuju deo DMS-a  iz piva, tako da se osećaju prepoznatljive arome DMS-a.  Intenzivna i aktivna fermentacija potpomaže u otklanjanju DMS-a. Ejl kvasci imaju tendenciju da ispuštaju manje DMS-a u gotovom pivu u odnosu na lager kvasce.

ESTRI

Estri su jedinjenja prepoznatljivih voćnih i cvetnih aroma koje nastaju tokom fermentacije. Arome varijaju pa se mogu osetiti ruže, banana, kruška, šljiva i ostalo slatko voće. Problem može da nastane u slučaju visokog nivoa estera, koji može da se manifestuje na neprijatnu aromu razređivača.

Estri nastaju procesom esterifikacije alkohola, kada se kisela jedinjenja vezuju za neki alkohol, što je u našem slučaju uglavnom etanol. Jedan od najčešćih estara u pivu jeste etil acetat, koji može da podseća na blagu aromu kruške, ili ukoliko ga ima više, na razređivač. Čuvena banana koja može da se nađe u nemačkim pšeničnim pivima je posledica prisustva izoamil acetata, koji nastaje esterifikacijom izoamil alkohola.

 

Ključan faktor u proizvodnji estara jeste selekcija kvasca. Kvasac poseduje enzim pod nazivom acetat transferaza (AAT) koji katališe proces esterifikacije. Ukoliko kvasac nema izražen nivo AAT, onda će slabo produkovati estre tokom fermentacije, pa je ključno odabrati adekvatni kvasac u odnosu na željeni profil piva na kraju. Više temperature dovode do povećane produkcije estara, što je u suštini i razlog veće količine estara u ejl pivima u odnosu na lager piva. Kontrola produkcije estara tokom fermentacije se vrši održavanjem temperature u opsegu koja je propisana za dati kvasac.

Jedan od faktora koji utiču na proizvodnju estara jeste i količina kvasca koju ćemo dodati u sladovinu, kao i stepen aeracije. Ukoliko ne dodamo dovoljna kvasca, on će težiti da se reprodukuje što brže što povećava ukupnu količinu AAT-a, a samim tim i favorisanje procesa esterifikacije. Ovde dolazi i do jedne od najčešćih grešaka u kućnom pivarstvu, gde se ne zaseje dovoljno kvasca ili se ne urade starteri, pa samim tim i ne može da se iskontroliše količina estara koja će se na kraju proizvesti. Najbolji način jeste koristiti jednostavne kalkulatore i programe koji će ti olakšati koliko kvasca treba dodati, ili veličinu startera koju treba napraviti.

Ukoliko se adekvatno aeriše sladovina može se donekle redukovati proizvodnja estara. Kada postoji dovoljna količina kiseonika inhibiraće proizvodnju etil acetata tokom lag faze fermentacije. Ukoliko sladovina nije dovoljno oksidovana proizvodnja estara će biti favorizovana.

OKSIDACIJA

Definitivno najzastupljeniji of kod kućnih pivara. Može se osetiti u pivu kao ukus vlažnog kartona, vina, ili likera od višnje. Do oksidacije može da dođe ili prilikom ukomljavanja i kuvanja piva, kada je u različitim situacijama sladovina u kontaktu sa vazduhom, ili prilikom završene fermentacije kada je gotovo pivo u dodiru sa vazduhom. Kiseonik je vrlo aktivna komponenta i reaguje sa brojnim jedinjenjima u pivu što može da vodi do ustajalog piva. Skladištenje piva na niskim temperaturama ovaj proces se usporava, ali ne može da se prekine.

Kako će se manifestovati oksidacija u konačnom pivu zavisi od same strukture piva. Svetla piva imaju tendenciju da formiraju nepoželjno jedinjenje pod imenom trans-2-nonenal koji ima ukus kartona, papira ili potput karmina. Granica detekcije je vrlo niska, sa samo 0.1 ppb, tako da i najmanja količina kiseonika može da pokvari svetlo pivo i proizvede pomenute of arome.

Tamnija piva tokom odležavanja proizvode različite arome. Tamni melanoidini imaju tendenciju da oksiduju i proizvode čitav spektar aromatičnih komponenti, kao što je benzaldehid, koji prati aroma badema. Ovakva piva teže da tokom vremena oksidacijom razviju arome nalik na vino ili liker od višnje. Dok ove arome mogu biti poželjne, arome slada opadaju i ruši se ravnoteža aroma u pivu.

Rešenje za ovaj problem je jednostavno, maksimalno ograničiti kontakt kiseonika i piva nakon fermentacije. Iako ovo zvuči lako, u praksi može biti veoma zahtevno za izvedbu. Potrebno je paziti prilikom pretakanja piva, da ne dolazi do zapljuskivanja, što manje mešanja i nepotrebnog prebacivanja piva. Zbog mogućnosti od oksidacije, dobar deo kućnih pivara se ustručava od korišćenja sekundarnog fermentora.

FENOLI

Fenoli su vrlo interesantni i često mogu da stvore zabunu jer predstavljaju široki spektar različitih aroma u pivu, od prijatnog karanfilića, bibera, vanile, dima, do arome koje podseća na medicinsku ordinaciju. U određenim belgijskim i nemačkim pivima senzacija karanfilića je poželjna, dok su uglavnom fenoli nepoželjni u pivu.

Fenole prirodno proizvode mnogi sojevi pivskih kvasaca tokom fermentacije, dok se tu izdvajaju neki belgijski i nemački sojevi. Ovi kvasci su zaslužni za arome karanfilića, bibera pa čak i blago dimljenih nota. Još jedan od izvora jesu i divlji kvasci i bakterije, koji često proizvode nepoželjne medicinske arome.

Voda je bitan faktor kada su u pitanju fenoli. Hlor iz vode može da stupi u kontakt sa prirodnim fenolima koji nastaju u fermentaciji, i time da nastanu hlorofenoli, koji imaju vrlo nisku granicu detekciju, i daju osećaj kao u zubarskoj ordinaciji. A ko još voli zubare?

Dimljeni sladovi kao što su „rauchmalt“ i „peat malt“ dodaju fenole koji prenose dimljene, zemljaste note koje podsećaju na logorsku vatru. Pri kuvanju takozvanih dimljenih piva, ove arome su poželjne. Različiti hmeljevi i tipovi slada su izvor polifenola koji se više osećaju senzorno na ukusu u odnosu na miris.

I na kraju, tanini su takođe polifenoli, koji ostavljaju opor ukus.

Kako bismo izbegli problem sa fenolima treba što bolje kontrolisati proces kuvanja piva, kao i paziti na kvalitet i selekciju sirovina. Kada je u pitanju voda, najidealniji slučaj jeste raditi sa vodom koja je prerađena RO filterima, gde se željeni profil vode dobija dodavanjem određenih soli. Ukoliko ne postoji mogućnost filtriranja, praksa je pokazala da ako se ostavi voda preko noći, dobar deo hlora će ispariti. Pre nego što ostavimo vodu u posudi da prenoći, potrebno prilikom pretakanja u sud aerisati vodu raspršivanjem, zatim proključati vodu radi degazacije i brzo je ohladiti.

Ukoliko se koristi hlor ili sredstva na bazi hlora za sanitizaciju, potrebno je sudove i opremu isprati vrelom vodom, kako bi se isprao rezidualni hlor.

OPORI UKUSI

Oporost koja skuplja usta, poput suve aronije, kožice od prezrelog grožđa ili kesice čaja, najčešće je posledica tanina, polifenola koji se nalaze u ljusci zrna žitarica. Visoke temperature (iznad 76 C) pogoduju ekstrakciji ovih tanina iz plevice, pa pred kraj ukomljavanja u toku pauze za inaktivaciju enzima treba paziti na temperaturu, kao i tokom ispiranja sladovine. Viši pH od predviđenog (5.2-5.6) takođe favorizuje ekstrakciju tanina, pa osobe koji rade BIAB metodu ukomljvanja i dodaju više vode po kg slada, moraju da paze na pH sladovine.

KISELO PIVO

Kisele arome u pivu mogu da budu posledica više stvari, ali najčešći uzrok su bakterije mlečno-kiselog vrenja i mlečna kiselina koju one proizvode. Nakon kuvanja piva, treba obratiti pažnju na sanitizaciju opreme kako ne bi došlo do infekcije. Kisele arome variraju od blago kisele preko puteraste do sirćetne.

Glavna komponenta, mlečna kiselina, daje prepoznatljivu kiselu završnicu koja se može naći u kiselim pivskim stilovima kao što su nemački Berliner Weisse ili belgijski Sour-i, a proizvodi je bakterija Lactobacillus. Mnogi proizvođači piva prodaju odvojeno Lactobacillus, a može se naći i u prirodi, kao i na nesanitizovanim površinama.

Još jedna bakterija može da proizvede kisele komponente, a to je Pediococcus. Za razliku od Lactobacillus-a, Pediococcus proizvodi kombinaciju jedinjenja koja ostavljaju i kiseli i puterast ukus u pivu, koji je nešto drugačiji u odnosu na kiseli osećaj koji ostavlja mlečna kiselina.

Bakterijama koje mogu dobro da pokvare piva tu nije kraj, pa tako Acetobacter ukoliko se nađe nakon kuvanja u pivu, može da proizvede sirćetnu kiselinu, koja je osnovna komponenta u sirćetu. Za razvoj Acetobacter-a potrebno je i prisustvo kiseonika, i obično se nalazi na površini piva u fermentoru. Ovde ne moram previše da opisujem na šta liči takvo pivo, pa ukoliko primetiš da ti pivo ima ukus sirćeta, treba da pripaziš i na sanitizaciju, kao i na rukovanje tokom procesa pravljenja piva.

Kisele arome u pivu ne proizvode samo bakterije. Postoje i sojevi divljih kvasaca koji mogu da proizvedu kisele arome u kombinaciji sa voćnim estrima. Brettanomyces je poznat po tome i često se koristi u pivima koji imaju blag kiseli finiš, posebno u pivima u kojima se koristi sveže voće.

Ukoliko kisele arome nisu deo recepture u tvom pivu, jedini način za prevenciju je dobra sanitizacija.

Da napravimo mali zaključak. Pokrili smo jedan deo ofova koji mogu da se nađu u pivu, njihove uzroke i načine preventive. Dobro razumevanje procesa i osnova o pivu, kvalitetne sirovine, dobro rukovanje i besprekorna sanitizacija opreme je dobra formula za čisto, i zdravo pivo. Kao kućni pivar, greške se potkradu s vremena na vreme, pivo se popije ili prospe, ali najbitnije je razumeti grešku i sprečiti da se ponovi. Živeli!

Autor: Aleksandar Biševac

By in Blog 4

Lager piva i craft

Ako izuzmemo Irsku, gde je Guinness najpopularnije pivo, u celom svetu se najčešće piju lager piva. Definitivno je i kod nas isti slučaj, gde potrošači najčešće konzumiraju lagere, uglavnom domaćih brendova. Ako pogledamo 10 najprodavanijih piva u svetu, videćemo da na toj listi nema ni jednog ejl piva.

Lager piva i craft

Dok je svet vina podeljen na crvena i bela, sva piva su mogu podeliti u dve osnovne kategorije (osim par hibridnih stilova), ejl piva – piva gornjeg vrenja, i lager piva – piva donjeg vrenja. Lager piva  ne bi trebalo generalizovati i formulisati ih kao jedan pivski pravac, što je često slučaj kod potrošača, već kao o jednoj familijarnoj kategoriju koja sadrži preko 30 razlitih pivskih stilova, gde svaki nosi određene karakteristike.  Nama su najpoznatiji tanki i svetli lageri bez naznačenih aroma, dok postoje i oni zahmeljeniji i gorči, mutna lager piva, pa čak i tamni lageri koji mogu da idu i do 14% alkohola, baš kao što je Eisbock.

Ono što razlikuje lager od ejl piva jeste način fermentacije. Lager piva se fermentišu sa kvascima donjeg vrenja i pri značajno nižim temperaturama fermentacije. Tehnički su zahtevniji, jer hladnija fermentacija znači i duži period potreban za vrenje, kao i rigoroznije kontorolisani uslovi. Nakon primarne fermentacije, lageri moraju da odležavaju, tj. da lageruju, što može da zahteva vremenski period od 3 nedelje do 3 meseca, kako bi pivo bilo zrelo za konzumaciju. Ovaj način fermentacije za posledicu ima i finalni oblik proizvoda, te su lager piva jednostavnije strukture, bez izraženog ili tek suptilnog učešća kvasca u formiranju arome. Obično su čista, neutralna, sa manje ili više izraženim aromama hmelja i slada, u zavisnosti od stila. Tek ponegde se osete arome svojstvene po kvascu, kao što je možda stidljiva banana kod Heineken-a.

Nekada su piva odležavala u hladnim podrumima, kao što je to bila praksa u srednjem veku, ali se kvasci svojstveni lager pivima nisu pojavili sve do ranog 15. veka. Na početku, Bavarija je bila regija poznata po lager pivima, a ta piva su bila uglavnom braon boje. Sve do 1842. godine, kada je Pilsner Urquell predstavio svoje svetlo, pivo prepoznatljive zlatne boje.

Pilsner „Kralj među pivima“

Pilsner Beer

Među mnoštvom svetlih lagera, koji su uglavnom porekla iz Nemačke i Sjedinjenih Država, moram priznati da je na samom vrhu pilsner (ili „pils“ kako ga neki još zovu). Bohemian Pilsner ima izrazito zlatno boju, zaokruženiji i pitkiji u odnosu na svog nemačkog rođaka, koji je nešto svetliji, sa naglaskom na hmelj i gorčinu. Naravno, tu su i internacionalni pilsneri koji su daleko slabijeg karaktera, i više podsećaju na tanje američke lagere.

Ako mene pitate, ja obožavam pilsnere. Iako su laki, pitki i osvežavajući nose sa sobom određenu kompleksnost. Idealan pilsner zamišljam kao rezak, jastučast, sa blagom sladnom osnovom u aromi i umereno zahmeljen, sa trunkom gorčine u završnici. Ono što ih čini specijalnim jeste da su zapravo zahtevni i skupi za proizvodnju, posebno za kraft pivare. Kako bi se dobila suptilna paleta i čista aroma, potrebno je da pivo odstoji bar mesec dana na kondicioniranju, a držati fermentore toliko dugo zaokupljene košta.

Domaći craft lageri

Kada govorimo o domaćoj craft sceni, iako se uveliko craft pivare tuku ko ima najbolji India Pale Ale ili American Pale Ale,  postoji dobar odabir solidnih craft lagera. Iako se novi talas ljubitelj craft piva kod nas okreće uglavnom zahmeljenim ejl pivima, predlažem da probate nešto od sledećeg:

  • Crow Oktoberfest – pivo tamno zlatne boje sa gustom i belom penom. Suvo, bogato sladnim aromama nalik na koru hleba i žitarice. U pozadini se oseća hmelj biljnih nota. Umereno slatko i gorko, izbalansirano pivo, pitko, baš onakav lager kakav se očekuje od Oktoberfest piva.
  • Šlager 3bir – nemački tip zahmeljenijeg lagera, koje odlikuju nešto izraženije estarske arome, sa jačom sladnom pozadinom.
  • KAŠ Lagerila – svetlo pivo koje je očuvalo sve karakteristike dobrog lagera, pitkost, lako telo i blagu sladnu osnovu, ali obrt jeste veći sadržaj hmelja, što ovom pivu pojačava karakteristične arome hmelja, kao i gorčinu u samoj završnici. Zanimljivo, zahmeljeno i pitko.
  • NikolaCar Pussy Pilsner – Pilsner napravljen kao mešavina češke i američke varijacije ovog stila. Lagan, pitak sa izraženom sladnom aromom, blagi citrusi u pozadini. Rezak i osvežavajuć.

Ima tu još dosta lagera na tržštu vrednih pomena, ali ovo je nešto od čega bi moglo da se počne.

Domaći craft Lageri

Ako pogledamo u kom pravcu su ljubitelji piva okrenuti trenutno u Srbiji, jasno je da lager pivo i te kako ima veliki potencijal! Razrađeno tržište, jefitnije sirovine za proizvodnju i izrazita pitkost mogu da budu odlična kombinacija za komercijalni uspeh jednog craft lagera! Da se razumemo, ne govorim o jeftinom pivo za „nalivanje“, već o proizvodu koji je opšte prihvatljiv različitim ciljnim grupama, pristupačan, pri tome kvalitetan i poseduje svoj jedinstveni karakter. Loša reputacija koju nosi reč „lager“ nametnuta komercijalnim pivarama koje se vode politikom porasta profita ne sme da bude prepreka lagerima da nađu svoje zasluženo mesto u craft sceni.

By in Blog 1

Kako spojiti kraft i domaću kuhinju

Kraftić i ražnjić u akciji: pročitajte kako smo uspeli da spojimo „nemoguće“, a onaj kome ne stvorimo zazubice, nek baci sugestiju ispod teksta, dozvoljavamo i odobravamo.

Iako se na slavskim trpezama večito bore „rogonja“ i „kralj džungle“, teško je ne primetiti sledeću činjenicu: pivo ide uz svako moguće jelo. Ako ste dovoljno hrabri može i uz čorbu. Ili u čorbu.

Elem, ukoliko ste redovni konzument pivskog napitka, sigurno vam je poznat onaj osećaj kada „dobra piva legne uz masno pečenje“. Međutim, legenda kaže da pivo, poput vina, ima svoju raspodelu slaganja „ića“ i „pića“. Tako, na primer, lager pivo možda ide uz pečenje, ali smo sasvim sigurni da uz roštilj bolje ide neki stout.

U nastavku vam predsavljamo tradicionalni srpski meni u kombinaciji sa ne toliko tradicionalnim pivskim izborom. Vi koji još uvek niste krenuli putevima krafta, nadamo se da ćete nakon čitanja ovog teksta da se i usudite.

Pa da počnemo…
Continue reading

By in Blog 0

Vodič kroz stilove belgijskog piva 2. deo

Farmhouse ale – Seoski ejl

Ako se pomerimo dalje od manastira, naše putovanje nas vodi pravo na prelepe seoske oblasti Severne Francuske i Severne Belgije. Ova mesta su kolevka poznatih „seoskih ejlova“, sezonskih piva „saisona“ i piva koja odležavaju „bière de garde“. Kao što imena impliciraju, piva su nastala u paorskom duhu – pravljena i konzumirana sezonski.

Continue reading