beerstore.rs

News

By in Blog 4

Lager piva i craft

Ako izuzmemo Irsku, gde je Guinness najpopularnije pivo, u celom svetu se najčešće piju lager piva. Definitivno je i kod nas isti slučaj, gde potrošači najčešće konzumiraju lagere, uglavnom domaćih brendova. Ako pogledamo 10 najprodavanijih piva u svetu, videćemo da na toj listi nema ni jednog ejl piva.

Lager piva i craft

Dok je svet vina podeljen na crvena i bela, sva piva su mogu podeliti u dve osnovne kategorije (osim par hibridnih stilova), ejl piva – piva gornjeg vrenja, i lager piva – piva donjeg vrenja. Lager piva  ne bi trebalo generalizovati i formulisati ih kao jedan pivski pravac, što je često slučaj kod potrošača, već kao o jednoj familijarnoj kategoriju koja sadrži preko 30 razlitih pivskih stilova, gde svaki nosi određene karakteristike.  Nama su najpoznatiji tanki i svetli lageri bez naznačenih aroma, dok postoje i oni zahmeljeniji i gorči, mutna lager piva, pa čak i tamni lageri koji mogu da idu i do 14% alkohola, baš kao što je Eisbock.

Ono što razlikuje lager od ejl piva jeste način fermentacije. Lager piva se fermentišu sa kvascima donjeg vrenja i pri značajno nižim temperaturama fermentacije. Tehnički su zahtevniji, jer hladnija fermentacija znači i duži period potreban za vrenje, kao i rigoroznije kontorolisani uslovi. Nakon primarne fermentacije, lageri moraju da odležavaju, tj. da lageruju, što može da zahteva vremenski period od 3 nedelje do 3 meseca, kako bi pivo bilo zrelo za konzumaciju. Ovaj način fermentacije za posledicu ima i finalni oblik proizvoda, te su lager piva jednostavnije strukture, bez izraženog ili tek suptilnog učešća kvasca u formiranju arome. Obično su čista, neutralna, sa manje ili više izraženim aromama hmelja i slada, u zavisnosti od stila. Tek ponegde se osete arome svojstvene po kvascu, kao što je možda stidljiva banana kod Heineken-a.

Nekada su piva odležavala u hladnim podrumima, kao što je to bila praksa u srednjem veku, ali se kvasci svojstveni lager pivima nisu pojavili sve do ranog 15. veka. Na početku, Bavarija je bila regija poznata po lager pivima, a ta piva su bila uglavnom braon boje. Sve do 1842. godine, kada je Pilsner Urquell predstavio svoje svetlo, pivo prepoznatljive zlatne boje.

Pilsner „Kralj među pivima“

Pilsner Beer

Među mnoštvom svetlih lagera, koji su uglavnom porekla iz Nemačke i Sjedinjenih Država, moram priznati da je na samom vrhu pilsner (ili „pils“ kako ga neki još zovu). Bohemian Pilsner ima izrazito zlatno boju, zaokruženiji i pitkiji u odnosu na svog nemačkog rođaka, koji je nešto svetliji, sa naglaskom na hmelj i gorčinu. Naravno, tu su i internacionalni pilsneri koji su daleko slabijeg karaktera, i više podsećaju na tanje američke lagere.

Ako mene pitate, ja obožavam pilsnere. Iako su laki, pitki i osvežavajući nose sa sobom određenu kompleksnost. Idealan pilsner zamišljam kao rezak, jastučast, sa blagom sladnom osnovom u aromi i umereno zahmeljen, sa trunkom gorčine u završnici. Ono što ih čini specijalnim jeste da su zapravo zahtevni i skupi za proizvodnju, posebno za kraft pivare. Kako bi se dobila suptilna paleta i čista aroma, potrebno je da pivo odstoji bar mesec dana na kondicioniranju, a držati fermentore toliko dugo zaokupljene košta.

Domaći craft lageri

Kada govorimo o domaćoj craft sceni, iako se uveliko craft pivare tuku ko ima najbolji India Pale Ale ili American Pale Ale,  postoji dobar odabir solidnih craft lagera. Iako se novi talas ljubitelj craft piva kod nas okreće uglavnom zahmeljenim ejl pivima, predlažem da probate nešto od sledećeg:

  • Crow Oktoberfest – pivo tamno zlatne boje sa gustom i belom penom. Suvo, bogato sladnim aromama nalik na koru hleba i žitarice. U pozadini se oseća hmelj biljnih nota. Umereno slatko i gorko, izbalansirano pivo, pitko, baš onakav lager kakav se očekuje od Oktoberfest piva.
  • Šlager 3bir – nemački tip zahmeljenijeg lagera, koje odlikuju nešto izraženije estarske arome, sa jačom sladnom pozadinom.
  • KAŠ Lagerila – svetlo pivo koje je očuvalo sve karakteristike dobrog lagera, pitkost, lako telo i blagu sladnu osnovu, ali obrt jeste veći sadržaj hmelja, što ovom pivu pojačava karakteristične arome hmelja, kao i gorčinu u samoj završnici. Zanimljivo, zahmeljeno i pitko.
  • NikolaCar Pussy Pilsner – Pilsner napravljen kao mešavina češke i američke varijacije ovog stila. Lagan, pitak sa izraženom sladnom aromom, blagi citrusi u pozadini. Rezak i osvežavajuć.

Ima tu još dosta lagera na tržštu vrednih pomena, ali ovo je nešto od čega bi moglo da se počne.

Domaći craft Lageri

Ako pogledamo u kom pravcu su ljubitelji piva okrenuti trenutno u Srbiji, jasno je da lager pivo i te kako ima veliki potencijal! Razrađeno tržište, jefitnije sirovine za proizvodnju i izrazita pitkost mogu da budu odlična kombinacija za komercijalni uspeh jednog craft lagera! Da se razumemo, ne govorim o jeftinom pivo za „nalivanje“, već o proizvodu koji je opšte prihvatljiv različitim ciljnim grupama, pristupačan, pri tome kvalitetan i poseduje svoj jedinstveni karakter. Loša reputacija koju nosi reč „lager“ nametnuta komercijalnim pivarama koje se vode politikom porasta profita ne sme da bude prepreka lagerima da nađu svoje zasluženo mesto u craft sceni.

Post navigation

4 comments on “Lager piva i craft

  1. Marko Visnjic

    Odlican tekst, i mi koji volimo lagere imamo dusu! Valjda ce se naci jos kraft piva u Kragujevcu i okolini!

  2. Srđan Foster

    Ne smemo da zaboravimo možda i najbolji domaći kraft lager(po mom skromnom mišljenju) koji se već godinama pije i voli, a to je lager koji pravi Black Turtle.
    Inače, tekst je odličan i pozdrav za ekipu Beerstore-a!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *